Jednom je neko rekao: "U svakom coveku postoje 3 licnosti. Jedna, za koju mislimo da jesmo. Druga, za koju zelimo da budemo i treca, onakva kakvi zaista i jesmo". Ali cesto ljudi ne otkriju ovu trecu licnost... Cesto se ponasamo onako kako drugi zele, ne iz razloga da bi nama bilo bolje,vec se na neki nacin plasimo da ce nase drugacije ponasanje povrediti osobe do kojih nam je stalo... Cesto pokusavamo da usrecimo druge, a sebe stavljamo u drugi plan... Pitanje je,dokle cemo pokusavati da usrecimo druge? Zbog cega sebe uvek stavljamo u drugi plan? Zar nije smisao zivota biti srecan i ciniti srecnima ljude oko sebe? Da li je fer da se samo mi "zrtvujemo" za srecu drugih,ili bi trebalo i oni?
E sad, zbog cega ne mozemo otkriti ko smo zapravo mi? Mozda jer se plasimo ili smo pak nesigurni... Ali necemo znati da uzivamo u zivotu sve dok ne kazemo sebi: "E,ovo sam prava ja!". Cesto osudjujemo druge zbog njihovog nacina zivota,ali zapravo oni su ti koji su prihvatili sebe i koji znaju da uzivaju u zivotu... Tako da, sve dok ne otkrijemo ko smo, zivecemo u nekoj zabludi...Kada kazu "zivi zivot punim plucima", zapravo misli se na "budi onaj sto i jesi,a ne onaj za koga mislis da jesi"...
